Stručni ispit za Bezbednost i zdravlje na radu (BZR): Vaš put ka perspektivnoj karijeri

Ako razmišljate o karijeri u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, verovatno ste se već susreli sa pitanjima, nedoumicama i čak kontroverzama koje okružuju stručni ispit za BZR. Da li je ispit težak? Da li ima posla? Ko može da polaže? Ovaj članak nastoji da vam pruži sveobuhvatan uvid, baziran na iskustvima brojnih kandidata, kako biste mogli da donesete informisanu odluku i uspešno se pripremite.

Šta je zapravo posao lica za bezbednost i zdravlje na radu?

Pre nego što zarovimo u detalje polaganja, važno je razumeti šta ovaj posao podrazumeva. Lice za bezbednost i zdravlje na radu je odgovorno za sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. To podrazumeva procenu rizika na radnim mestima, predlaganje i sprovodenje preventivnih mera, obuku zaposlenih, vođenje propisane dokumentacije i saradnju sa inspekcijama. U suštini, cilj je da se radna okolina učini što bezbednijom i zdravijom za sve zaposlene.

Kao što je jedan iskusni radnik rekao: "To je jedan od poslova koji je bio neopravdano zapostavljen kod nas. Sada se ponovo vraća u igru na velika vrata. Narednih godina će to biti jako perspektivno, traženo i plaćeno zanimanje."

Ko može da polaže stručni ispit za BZR?

Ovo je možda najčešće pitanje i tema koja izaziva mnogo diskusija. Prema važećim propisima, stručni ispit za obavljanje poslova lica za BZR može da polaže svako, bez obzira na prethodno obrazovanje. Dakle, nije neophodan fakultet iz ove oblasti. Međutim, postoje određene nijanse:

• Rad u jednoj firmi (fizičko lice): Da biste postali lice za BZR u konkretnoj kompaniji (npr. fabrici, školi, domu zdravlja), dovoljno je da položite stručni ispit. Poznati su slučajevi ljudi sa srednjom medicinskom školom, gimnazijom, čak i profesorima tehnickog koji su položili ispit i uspešno obavljaju ovaj posao.
• Rad u agenciji za BZR: Ako želite da radite u specijalizovanoj agenciji koja pruža usluge više firmi, tada su uslovi strožiji. Za takve pozicije obično je neophodno visoko obrazovanje (fakultetska diploma, najčešće tehničko-tehnološkog, mašinskog, elektro ili medicinskog smera). Ovo vam daje prednost i omogućava rad na kompleksnijim projektima.
• Licenca: Pominje se i pojam licence, koja je obavezna za agencije, dok za fizičko lice koje radi u jednoj ustanovi nije neophodna. Licenca se odnosi na ovlašćenje za obavljanje određenih, specijalizovanih poslova (kao što su pregledi opreme).

Kako je jedan kandidat primetio: "Situacija trenutno je takva da poslove bezbednosti i zdravlja na radu može raditi svako ko ima položen stručni ispit iz ove oblasti... ali sta ćeš, tako je zakon omogućio." Ova pristupačnost otvara vrata mnogima, ali isto tako stvara i određenu konkurenciju i različite stavove među stručnjacima.

Da li je teško položiti stručni ispit iz BZR?

Odgovor nije jednostavan. Iskustva kandidata su podeljena, ali većina se slaže da ispit zahteva ozbiljnu, sistematsku pripremu. Nije "težak fakultet", ali nije ni nešto što se može položiti bez ikakvog učenja. Evo šta kažu oni koji su prošli kroz to:

"Ispit nije ni najmanje lak. Bukvalno provedete ceo dan u Upravi... Ima četiri usmena ispitivanja i dva pismena. Trećina ljudi otprilike položi."

"Zahteva psihičku spremnost zbog vremena provedenog na ispitu (oko 6 sati)... Ispitivaci su spremni da pomognu ako zapnete, ali neće tolerisati neznanje osnovnih pojmova."

Ispit se sastoji iz nekoliko delova:

1. Opšti deo (medjunarodni i domaći propisi): Konvencije (MOP), Ugovori o osnivanju EU, Ustav, Zakon o BZR, Zakon o radu. Ovaj deo se smije lakšim, ali zahteva jasno razumevanje pojmova.
2. Radno i socijalno pravo: Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, zdravstveno osiguranje. Pitanja su konkretna (npr. "Šta je beneficirani radni staž?", "Koja su prava iz osiguranja za povredu na radu?").
3. Pismeni deo - Procena rizika: Dobijate naziv radnog mesta (npr. automehaničar, vodoinstalater, tkač) i imate dva sata da napišete akt procene rizika za to mesto. Važna napomena: Prema novijim iskustvima, često nije dozvoljeno korišćenje literature osim možda osnovne liste opasnosti i štetnosti i metode procene koju koristite. Ovo je postao jedan od kritičnih delova.
4. Usmeni - Pravilnici (posebne mere zaštite): Najteži deo po mišljenju većine. Izvlačite pitanje koje se odnosi na određeni pravilnik (npr. o električnoj energiji, gradjevinskim radovima, buci i vibraciji) i morate detaljno odgovoriti sa tačnim brojevima, merama i nabrajanjima. Ne pita se "opšte o pravilniku", već konkretno (npr. "Koliko iznosi granična vrednost za buku?", "Šta sadrži prijava gradilišta?").
5. Usmeni - Procena rizika (teorija): Branite princip procene rizika, objašnjavate metode, obaveze poslodavca i slično.

Kako se pravilno pripremiti za ispit?

Na osnovu brojnih saveta, evo nekoliko ključnih koraka:

1. Nabavka aktuelne literature: Osnova je Pravilnik o programu i načinu polaganja stručnog ispita (na sajtu Ministarstva rada). Iz njega izvucite tačan spisak literature (zakoni, pravilnici). Pored toga, mnogi preporučuju nabavku skripti koje strukturisano prikazuju gradivo. Pažljivo birate prodavca - tražite one koji redovno ažuriraju materijal prema izmenama propisa.
2. Sistematsko učenje: Ne možete sve "spljeskati" u nedelju dana. "Ja sam ga spremao efektivno dve nedelje, ali sve pre toga bilo je povremeno čitanje..." - kaže jedan kandidat. Dodelite vreme svakom delu, počev od zakona, preko pravilnika, do vežbanja pisanja procene rizika.
3. Fokus na pravilnike: Najviše vremena posvetite posebnim pravilnicima. Učite ih detaljno, sa brojevima, merama i procedurama. Posebnu pažnju obratite na: Pravilnik o proceni rizika, Pravilnik o bezbednosti mašina (iako ga neki ne preporučuju, iskustva pokazuju da se pita!), Pravilnik o električnoj energiji, Pravilnik o zaštiti na gradilištu.
4. Vežbanje procene rizika: Pre polaganja, pripremite nekoliko primera procene rizika za različita radna mesta (npr. viljuškarista, zavarivač, radnik u kancelariji). Koristite neku od poznatih metoda (npr. Kinney metoda, matrica 5x5). Naučite strukturu akta i šta sve mora da sadrži. Iako možda nećete moći da koristite ceo primer na ispitu, vežbanje će vam omogućiti da brzo i strukturirano napišete bilo koju temu.
5. Konsultacije i obuke (opciono): Nudi se mogućnost pohađanja pripremnih obuka koje organizuju iskusni predavači (često i bivši članovi komisije). Ove obuke mogu biti korisne za razjašnjavanje nejasnoća i upoznavanje sa formom ispita. Međutim, one su skupije i ne garantuju prolaz - konačan uspeh zavisi od vašeg rada.
6. Prisustvovanje polaganju (slušanje): Ako vam termin dozvoljava, izuzetno je korisno da odete da slušate polaganje pre nego što vi izađete. Čujete koja se pitanja postavljaju, upoznate atmosferu i stil ispitivača. Ovo je besplatan i veoma vredan vid pripreme.

Kakva su iskustva sa samim danom polaganja?

Polaganje se obično odvija vikendom u prostorijama Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Traje celog dana (od 9h). Organizacija je striktna, ali fer. Kandidati se prozivaju po abecednom redu. Ključna stvar je smanjiti tremu. Kako jedan položeni kandidat savetuje: "Nemojte da se plašite jer od straha možete da zaboravite i ono što ste znali. Svi redom su spremni da pomognu ako zapnete, ali neće tolerisati neznanje osnovnih pojmova."

Tok je sledeći: prvo opšti deo, zatim radno pravo, onda pismeni deo (procena rizika), pa usmeni ispit iz pravilnika i na kraju teorija procene rizika. Na pismenom delu, uglavnom postoji nadzor, ali kandidati navode da nije pretjerano strog, što omogućava određenu koncentraciju i smirenost.

Da li posle postoji posao i kakve su plate?

Ovo je drugo veliko pitanje. Tržište za BZR stručnjake je u porastu. Svesnost o značaju bezbednosti na radu raste, a zakonske obaveze firmi su sve strože. To stvara potražnju. Međutim, konkurencija je takođe prisutna.

• Zapošljavanje: Mnogi pronalaze posao direktno u firmama gde su prethodno radili, nakon što polože ispit. Drugi se zapošljavaju putem oglasa. "Ima posla zato što je još uvek malo ljudi u toj struci", primećuje jedan iskusan radnik. Međutim, važnu ulogu igra i lična preporuka i veze, kao i u mnogim drugim sektorima kod nas.
• Plate: Raspon je vrlo širok i zavisi od mnogo faktora: da li radite u državnoj ustanovi, privatnoj fabrici, agenciji; od vašeg iskustva i dodatnih kvalifikacija; od regiona. Plate mogu ići od osnovca za nekog početnika u manjoj firmi, pa sve do visokih iznosa za iskusne menadžere bezbednosti u velikim kompanijama ili stranim firmama. Kako jedan sagovornik kaže: "Znam ljude iz struke kojima je plata od 30.000 do 1.700 evra." Strane firme, koje imaju visoko razvijene sisteme upravljanja bezbednošću, obično nude značajno bolje uslove.

Budućnost profesije: Šta nosi novi zakon?

Dugo se priča o izmenama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji bi trebalo da podignu standarde. Predviđa se da će se možda uvesti obavezna licenca koja će se obnavljati na određeno vreme (npr. 5 godina) uz dokaz o kontinuiranom stručnom usavršavanju (sakupljanje bodova na seminarima). Takođe, moguće je da će se pooštriti uslovi za polaganje, npr. da će biti potrebno određeno predznanje ili iskustvo. Ove promene idu u prav